- afiks
- m IV, D. -u, Ms. \afikssie; lm M. -yjęz. «cząstka słowotwórcza wyrazu występująca przed rdzeniem (prefiks, przedrostek), po rdzeniu (sufiks, przyrostek) lub wewnątrz rdzenia (infiks, wrostek)»‹z łac.›
Słownik języka polskiego . 2013.
afiks
Look at other dictionaries:
afiks — àfiks m <N mn i, G kāsā/ȁfīksā> DEFINICIJA lingv. zbirni pojam za prefiks, infiks i sufiks, vezani morfem koji ima neku gramatičku ulogu ETIMOLOGIJA lat. affixum: pribijeno, pričvršćeno ≃ ad + figere: pričvrstiti … Hrvatski jezični portal
affixe — 1. affixe [ afiks ] n. m. • 1575; lat. affixus, de affigere « attacher » ♦ Élément susceptible d être incorporé à un mot, avant, dans ou après le radical (préfixe, infixe, suffixe) pour en modifier le sens ou la fonction. Adj. AFFIXAL, ALE, AUX … Encyclopédie Universelle
affixal — 1. affixe [ afiks ] n. m. • 1575; lat. affixus, de affigere « attacher » ♦ Élément susceptible d être incorporé à un mot, avant, dans ou après le radical (préfixe, infixe, suffixe) pour en modifier le sens ou la fonction. Adj. AFFIXAL, ALE, AUX … Encyclopédie Universelle
affixation — ● affixation nom féminin Création de mots nouveaux par adjonctions d affixes à un radical. affixation [afiksɑsjɔ̃] n. f. ÉTYM. Mil. XXe; de 1. affixe. ❖ ♦ Didact. Procédé de création de mots par adjonction d affixes à des mots bases … Encyclopédie Universelle
disjùnkcija — ž 1. {{001f}}a. {{001f}}razdvajanje; razdruživanje b. {{001f}}ono što je protivno, opreka 2. {{001f}}log. logička operacija koja izjavama A i B pridružuje izjavu »A ili B«; dobivena izjava je lažna samo ako su A i B obje lažne 3. {{001f}}lingv.… … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
aglutynacja — ż I, DCMs. aglutynacjacji, blm 1. biol. «zjawisko polegające na skupianiu i zlepianiu się rozproszonych równomiernie w płynnym środowisku komórek» Aglutynacja krwinek, bakterii we krwi. 2. jęz. «zjawisko morfologiczne polegające na dołączaniu… … Słownik języka polskiego
afigiran — afìgīran prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji je pribijen, pričvršćen za što; pripojen ETIMOLOGIJA vidi afiks … Hrvatski jezični portal
afigirati — afigírati dv. <prez. afìgīrām, pril. sad. ajūći, pril. pr. āvši, gl. im. ānje> DEFINICIJA pribiti/pribijati, pričvrstiti/pričvršćivati ETIMOLOGIJA vidi afiks … Hrvatski jezični portal
rastavljanje — ràstavljānje sr DEFINICIJA 1. <gl. im.>, v. rastavljati 2. postupak razdruživanja, razdvajanja 3. lingv. logički odnos rastavljanja opsega pojma da bi se stvorila dva ili više pojmova (npr. afiks = sufiks + prefiks + infiks); disjunkcija… … Hrvatski jezični portal
afiksan — àfiksan prid. <odr. snī> DEFINICIJA koji ima svojstva afiksa [afiksni morfem] ETIMOLOGIJA vidi afiks … Hrvatski jezični portal
