- ostrek
- m III, D. ostrka, N. ostrkiem; lm M. ostrkitechn. «oś, na której obraca się igła magnetyczna busoli»
Słownik języka polskiego . 2013.
Słownik języka polskiego . 2013.
oštar — ȍštar prid. <odr. ȍštrī> DEFINICIJA 1. koji je izbrušen napravama za oštrenje [oštar nož], opr. tup 2. koji je neugodan, snažan, hladan [oštar vjetar] 3. strog 4. koji je izrazito označen [oštra granica] 5. koji naglo zavija ili se uspinje… … Hrvatski jezični portal