- kataleksa
- ż IV, CMs. \kataleksasie, blmlit. «zjawisko występowania stopy katalektycznej (niepełnej)»‹z gr.›
Słownik języka polskiego . 2013.
kataleksa
Look at other dictionaries:
kataleksa — katalèksa ž <G mn katàlēksā> DEFINICIJA jez. knjiž. nadoknada nedostajućih slogova u stihu stankom ili produžavanjem sloga ETIMOLOGIJA grč. katálēksis: svršetak, zadnji slog ≃ katalēktikós ≃ kata + lȇksis: prestajanje … Hrvatski jezični portal
katalekt — katàlekt m <G mn kātā> DEFINICIJA sastavni dio književnog teksta; odlomak ETIMOLOGIJA vidi kataleksa … Hrvatski jezični portal
katalektički — katalèktičkī prid. DEFINICIJA koji se odnosi na kataleksu; nepotpun SINTAGMA katalektički stih jez. knjiž. stih kojemu nedostaje posljednji slog; nepotpun, krnji stih, opr. akatalektički stih, v. akatalektički ETIMOLOGIJA vidi kataleksa … Hrvatski jezični portal
